Svako jelo ima svoju priču.
Obožavam testo. Ova pogača je mojih ruku delo. Kad god je pravim setim se korena, bakine i dekine kuće, smederevca kako pucketa ... bake kako mesi testo, deke kako "čuva" vatru. Sećam se kako sedi na klupi pored šporeta i priča sa unukama. Šta bi čovek dao, da može, da zaustavi vreme, barem malo, na tren. Kako fali sve to. Dodje čoveku par puta godišnje tako, da bi spakovao kofere i pravac za selo, gde srce vodi. A ne možeš uvek, zato kad god možeš idi. Eto, pogača koja vredi više od svega. Pogača, koja vraća uspomene. Najlepše. ❤ A mi mladi nastavljamo tradicijom. 900 gr brašna + 100 g za pripremu 1 kesica suve germe/suvog kvasca 2,5 dl mleka 2,5 dl vode 1 dl ulja 2 kašike šećera 2 kašičice soli Udružiti sve sastojke, zamesiti testo. Pustiti, da odmori barem pola sata, na toplom. Podeliti testo na 6 loptica. Svaku razvuči oklagijom u oblik kruga, tj. okruglog pleha, u kojem će se peći....