Ninuška Hruška

Obožavam testo. Ova pogača je mojih ruku delo. Kad god je pravim setim se korena, bakine i dekine kuće, smederevca kako pucketa ... bake kako mesi testo, deke kako "čuva" vatru. Sećam se kako sedi na klupi pored šporeta i priča sa unukama. Šta bi čovek dao, da može, da zaustavi vreme, barem malo, na tren. Kako fali sve to. Dodje čoveku par puta godišnje tako, da bi spakovao kofere i pravac za selo, gde srce vodi. A ne možeš uvek, zato kad god možeš idi. Eto, pogača koja vredi  više od svega. Pogača, koja vraća uspomene. Najlepše.  ❤  A mi mladi nastavljamo tradicijom.  900 gr brašna + 100 g za pripremu  1 kesica suve germe/suvog kvasca  2,5 dl mleka 2,5 dl vode 1 dl ulja 2 kašike šećera 2 kašičice soli  Udružiti sve sastojke, zamesiti testo. Pustiti, da odmori barem pola sata, na toplom.  Podeliti testo na 6 loptica. Svaku razvuči oklagijom u oblik kruga, tj. okruglog pleha, u kojem će se peći.  Prvu lopticu testa oklagijo

... misli ene skodrane Nine ... kosilo sem postavila v pečico, da opravi svoje, imam 20 minut časa ... skuham si kavo, sedem na teraso in pretipkam misli.  Ne vračam! Včasih se mi želodec obrne v kakšnih odnosih živimo. Prav zaboli me, ko pomislim, da dnevno izgubljamo vrednote.  Nikoli in nikdar ne bom delovala po principu milo za drago ali kot ti z mano jaz s tabo. Ne! Vsaka tvoja ‘’zla’’ namera, beseda, vsako tvoje ‘’zlo’’ dejanje je tebi na vest. Že zdavnaj sem se prenehala ukvarjati s takšno vrsto karakterjev. Jaz nisem kompetentna, da sodim, pišem kazen, vračam udarce. Za to poskrbi življenje samo, karma vsakega posameznika. Vsaka ‘’zloba’’ je odraz tebe. S tem predstavljaš zgolj in samo sebe.  Če ti človek nameni grd pogled, mu vrni topel. Morda pride k sebi. Če ti človek nameni grdo besedo, žaljivko, besedno izraža nespoštljivost, mu prisluhni. Naj pove do konca, na koncu se mu zahvali in odidi. Ko ugotovi, da je izvajal monolog, se mu bodo pred očmi